Nakon nešto više od dvadeset godina proizvodnje legendarnog 13.33Z, 1936. godine Longines je počeo da proizvodi jedan od tehnološki najnaprednijih mehanizama sa funkcijom štoperice u to vreme, pod oznakom 13ZN. Nakon što su razvili prvi mehanizam sa štopericom za ručni sat, već pomenuti 13.33Z, 13ZN je bio prvi u komercijalnoj upotrebi sa takozvanom “flyback” funkcijom.
Nije slučajnost da je “flyback” funkciju prvi razvio baš Longines, koji je u tom trenutku najviše bio fokusiran na avijaciju i sport, gde je najveća i primena iste. Kod standardnih mehaničkih štoperica postoji zub na polugi za resetovanje koju blokira kolumni zupčanik kada je štoperica uključena i tako sprečava slučajno resetovanje. Kada se štoperica zaustavi, zupčanik se malo pomeri i tako oslobodi polugu.
“Flyback” funkcija sa druge strane dozvoljava mehanizmu za resetovanje da se koristi i kada je štoperica uključena. Najočiglednija mehanička razlika bi bila nedostatak već pomenutog zuba. U isto vreme “flyback” proces bi morao da isključi štopericu odvajanjem namenskog zupčanika, kada se pritisne dugme, a zatim ponovo da je uključi kada se pusti. I ako u teoriji zvuči relativno jednostavno, podatak da nijedan drugi proizvođač nije napravio kompletan mehanizam sa “flyback” funkcijom u narednih 20 godina govori o složenosti celog procesa.
Situacija u kojoj se javljala potreba za ovom funkcijom je npr. kada pilot treba da leti na jug 20s pa na zapad 30s i onda na jug opet 10s, on bi kod obične štoperice morao da pritiska start-stop-reset tri puta u kratkim vremenskim intervalima. U tom slučaju bi gubio dragocene sekunde i let ne bi bio dovoljno precizan, dok sa mehanizmom Longines 13ZN je sve obavljao jednim pritiskom. Naravno danas se za navigaciju koriste precizni dgitalni instrumenti ali krajem tridesetih godina prošlog veka, ovo je bila veoma značajna funkcija, na koju je mogao da se osloni pilot tokom svog leta.
Većina kućišta u koje je ugrađivan Longines 13ZN su bila od nerđajućeg čelika, vodootporna sa ušrafljujućim poklopcem i relativno velikim prečnikom za to vreme od 38mm. Poklopac je imao tri ili šest zareza pa su ih zvali „tre tacche“ ili „sei tacche“ na Italijanskom. Pušeri su bili u obliku dugmeta ili pečurke (mushroom pushers), druge je Longines patentirao. Zavisno od stanja i porekla cene se kreću od par hiljada, pa sve do par desetina hiljada USD.
Specifikacija:
Godina proizvodnje: 1936. – 1947.
Navijanje: ručno
Frekvencija: 2.5 Hz / 18000 bph
Prečnik: 29.80 mm
Visina: 6.05 mm
Broj rubina: 17
Rezerva snage: 40 h
Funkcije: sati, minuti, sekunde, štoperica sa registrima za 60 sekundi, 30 minuta, flyback
Fotografije preuzete odavde.