Pilotski IWC 3711 na neki način predstavlja prekretnicu u industriji mehaničkih satova. Prezentovan je početkom 1992. godine, a ističe se po automatskoj štoperici sa dve sekundare. Poznati švajcarski brend je sa ovim modelom uspeo skupu komplikaciju da implementira u relativno pristupačan sat. To su postigli zahvaljujući korišćenju CNC mašina za izradu delova kojima je modifikovn bazni Valjoux 7750.
IWC 3711 je velik sat, ne toliko zbog prečnika od 42mm, koliko zbog debljine od skoro 17mm. Za to su najviše zaslužni mehanizam i zaštita od magnetizma. Od materijala su korišćeni nerđajući čelik, zlato i platina. U sve tri varijante površine su brušene, sa pušerima u stilu pumpe. Brojčanik je bele ili crne boje, matiran ili sjajan (samo kod zlatnog modela). Kod njega su i kazaljke, podeoci i natpis takođe zlatni. Za iluminaciju je korišćen tritijum koji posle tridesetak godina daje vintidž izgled ovom modelu.
Unutar kućišta se nalazi automatski mehanizam 79030, koji je baziran na Valjoux 7750. Na njega je nadograđen modul za štopericu sa dve sekundare koji je dizajnirao Richard Habring. On je uspeo dosta da pojednostavi inače izuzetno tešku komplikaciju za proizvodnju, koja je zahtevala neverovatno u preciznost prilikom izrade. Tako je nastao prvi serijski proizvođen mehanizam tog tipa. On ima frekevenciju oscilovanja od 21600bph, navija se dvosmerno, sa rezervom snage od 44h.
Uživo IWC 3711 ostavlja utisak pravog radnog sata, za razliku od većine drugih sa sličnim specifikacijom. Tome doprinose brušene površine kućišta i izuzetno robustan mehanizam, koji nije osetljiv kao neke drudge štoperice sa dve sekundare. Na današnjem tržištu vintidž satova se dobro očuvani primerci sa čeličnim kućištem mogu naći za oko 5000 EUR.