Seiko je 2016. godine izbacio reizdanje jednog od svojih najpopularnijih ronilačkih satova iz 70ih i 80ih godina prošlog veka. Radi se o čuvenom odelu Seiko Turtle referentne oznake 6309 – 704X. Najveća razlika u odnosu na originalnu verziju je povećana vodootpotnost sa 150m na 200m. Od tri nova modela, SRP777 (crna na silikonskoj narukvici), SRP775 (crna sa zlatnim detaljima na metalnoj narukvici) i SRP773 (plava na metalnoj narukvici), meni se najviše svidela poslednja. U nastavku teksta ću Vam preneti svoje utiske i zapažanja nakon nekoliko meseci svakodnevnog korišćenja.
Kućište je široko i zaobljeno, po svom obliku podseća na oklop kornjače. Takav dizajn ima za cilj da što bolje zaštiti sat i krunicu od nepoželjnih udaraca. Prečnik je relativno velikih 44mm, debljina oko 14mm, ali visina od 48mm mu omogućava da udobno leži i na nešto mršavijem zglobu, kao što je moj prečnika 16.5cm. Donji deo kućišta je poliran u visokom sjaju, dok je gornji brušen. Na poklopcu sa zadnje strane se nalazi čuvena slika cunamija.
Bezel je teget boje, sa nazubljenim ivicama. One mu omogućavaju lako upravljanje koje se vrši u jednom smeru sa 120 klikova. Osećaj prilikom korišćenja je na zadovoljavajućem nivou za ovaj cenovni rang. Ipak tu nailazimo na prvu “manu” a to je za Seiko čuveno nepoklapanje podeoka sa onim na brojčaniku.
Krunica je odlično dimenzionisana, duboko ulazi u kućište koje se na krajevima sužava, čime je olakšana upotreba. Prvih nekoliko puta sam imao manjih problema prilikom zavrtanja, navoj je teže “hvatao”, ali se sve to rešilo nakon početnog navikavanja. Ručno navijanje, štelovanje dana, datuma i vremena se obavlja precizno i bez zamerki.
Tamno plavi brojčanik najviše dolazi do izražaja na suncu, kada se preliva u bezbroj neverovatnih nijansi, koje su pravi odmor za oči. Zaštićen je „Hardlex“ mineralnim staklom. Sa gornje strane je Seiko natpis, iznad broja šest je prepoznatljivi Prospex logo koji se čini suvišan, ispod njega u dva reda teksta imamo “AUTOMATIC” i “DIVER’S 200m”. Kazaljke i podeoci su krupni sa jakom iluminacijom koja dugo traje, onako kako smo i navikli kod Seika. Suwa mač koji deli marker na broju dvanaest je jedan od detalja koji me je posebno oduševio, a prenet je sa vintidž modela.
Mehanizam koji pokreće Seiko Turtle je dobro poznati 4R36, direktni naslednik 6309. Frekvencija oscilovanja je ista i iznosi 21600bph, ima 24 rubina, brzo štelovanje dana i datuma i rezervu snage od oko 40h. U odnosu na svog dalekog prethodnika je unapređen opcijom ručnog navijanja i zaustavljanja sekundare (“hack” funkcijom). Dnevno odstupanje je po fabričkoj specifikaciji između -35s i + 45s na 24h. Kod mog primerka nakon prvih mesec dana korišćenja se stabilizovalo na +7s, što je dosta dobar rezultat za ovaj cenovni rang.
Na kraju dolazimo do metalne narukvice širine 22m između lugova, koja je po meni jedini pravi “minus” ovog zaista odličnog sata. Kvalitet izrade nije razočaravajući ali je daleko iza npr. Hamiltonove koju koristim na Khaki Field-u automatiku. Na ruci ostavlja tragove nošenja, a sigurnosna kopča se često sama otvara. Sveukupan subjektivan utisak je da ne pripada ovom modelu uz čiju namenu mnogo bolje idu silikonska ili nato narukvica. Ipak za oko 350 evra koliko trenutno košta Seiko Turtle, teško može da se nađe bolja ponuda za ISO sertifikovani ronilački sat, a da se ne traži među nekim drugim modelima japanskog proizvođača.