Nakon što su 1969. godine izašla tri automatska mehanizma sa štopericom, Zenith El Primero, Chronomatic i Seiko 6139, Valjoux se našao u nezgodnoj poziciji, jer kao jedan od najvećih proizvođača mehanizama za ručne satove nije imao spreman odgovor. Čelnici kompanije su odlučili da razvoj novog aduta, koji bi ih vratio u trku sa konkurencijom, povere mladom inženjeru Edmondu Captu. Zadatak nije bio nimalo lak, jer osim što je Valjoux 7750 potrebno isprojektovati u što kraćem vremenskom periodu, on je morao da bude robustan, pouzdan, precizan, relativno jeftin za proizvodnju i da ima brzo štelovanje dana i datuma.
Kako bi ubrzao razvoj Capt je za bazu koristio dobro poznati Valjoux 7733 na ručno navijanje. Dodatnu pomoć mu je obezbedio i Donald Rochat koji je kalkulacije i crteže radio na kompjuteru, što je u to vreme bila retkost u švajcarskoj industriji satova. Ono po čemu se Valjoux 7750 razlikovao od konkurencije je upotreba poluga za kontrolisanje funkcije štoperice umesto kolumnog zupčanika. Kao rezultat povećana je pouzdanost i olakšana masovna proizvodnja. Prvi primerci novog mehanizma su isporučeni kupcima već 1973. godine ali samo dve godine kasnije, zbog “kvarcne” krize Valjoux je odlučio da obustavi proizvodnju.
U tom trenutku priča dobija sličan epilog kao i sa El Primerom. Rukovodioci Valjouxa, ubeđeni da je došao kraj mehaničkim satovima, naređuju da se unište mašine za proizvodnju Valjoux 7750 mehanizma. Taj zadatak poveravaju njegovom tvorcu Edmondu Captu, koji je kao i Charles Vermot u Zenithu, odlučio da ipak sve sačuva bez znanja svojih nadređenih. Nekoliko godina kasnije, početkom 80ih se iznenada javlja ponovno interesovanje za mehaničke satove, koje kod švajcarskih brendova stvara veliku potrebu za automatskim štopericama. Zahvaljujući tome što su svi alati i tehnički crteži sačuvani proizvodnja je pokrenuta u kratkom vremenskom roku. Od tada do danas se proizvodi pod ETA brendom (ETA je kupila Valjoux početkom 80ih, kada je bio na ivici bankrota).
Za sve ove godine se pokazao kao jedan od najpouzadanijih a u isto vreme i najpreciznijih mehanizama za ručne satove. Gotovo je nemoguće ući u neku od prodavnica satova, u kojoj se nalaze i automatske štoperice, a da neku od njih ne pokreće Valjoux 7750 ili neka njegova izvedba. Skoro svi od vodećih svetskih brendova (Omega, Breiting, Tag Heuer, IWC, Tissot, Hamilton, Sinn, Maurice Lacroix, Oris, itd.) ga ugrađuju u svoje satove ili ga koriste kao bazu za dalji razvoj, što je glavna potvrda vanvremenskog dizajna.
Specifikacija:
Godina proizvodnje: 1973. – do danas (sa pauzeom od 1975. – 1985.)
Navijanje: automatsko + ručno
Frekvencija: 4 Hz / 28800 bph
Prečnik: 30 mm
Visina: 7.9 mm
Broj rubina: 17/25
Rezerva snage: 48 h
Funkcije: sati, minuti, sekunde, štoperica sa registrima za 60 sekundi, 30 minuta, 12 sati, dan, datum, mesec i mesečeva mena (7751)