Švajcarska je izvozila velike količine ručnih i džepnih satova tokom Drugog svetkog rata svim zaraćenim strana, ali to su većinom bili civlni modeli. Britansko Ministarstvo odbrane je imalo stav da oni ne mogu da zadovolje potrebe njihovih vojnika, pa je napravilo posebnu porudžbinu sa specifičnim zahtevima.
Ti ručni satovi su morali da budu precizni, pouzdani i izdržljivi, što je značilo da su podešeni po hronometarskim standardima, a u isto vreme vodootporni i otporni na udar. Cifer je rađen u crnoj boji sa arapskim ciframa i obeleženim podeocima za minute. Iluminaciju su imali satni podeoci kao i kazaljke za minute i sate. Mehanizam je bio sa minimum 15 rubina, veličine od 26.5 – 29.3 mm.
Ukupno 12 proizvođača je uspelo da ispuni tražene zahteve: Buren, Cyma, Eterna, Grana, Jaeger-LeCoultre, Lemania, Longines, IWC, Omega, Record, Timor i Vertex. Svaka kompanija je proizvodila maksimalnu količinu koju su joj dozvoljavali proizvodni kapaciteti, one manje oko 5000 kom, pa sve do 25000 kom, koliko su uspevale one veće. Tačne podatke su vodili IWC – 6000 kom, JLC – 10000 kom. i Omega 25000 kom.
Ručni sat ove vrste se može lako identifikovati gravurom sa zadnje strane koja sadrži W.W.W. Ona označava “sat” (watch), “ručni” (wrist) i “vodootporni” (waterproof). Dodatno svaki primerak je bio obeležen kao vlasništvo Ministarstva odbrane i imao je oznaku koja ga je razlikovala od oružija. “Vrh strele” je postojao na ciferu, na unutrašnjem delu kućišta i sa zadnje strane, zajedno sa dva dodatna reda gravure. Prvi red je činio vojni serijski broj, koji se sastojao iz velikog slova i do pet cifara, a ispod njega se nalazio civilni serijski broj, koji je kod nekih primeraka bio sa unutrašnje strane poklopca.
Veliki broj (nekoliko hiljada) kolekcionara u svetu poseduje neki ili nekoliko od pomenutih ručnih satova. Međutim jako malo (manje od 20) ih ima celu kolekciju od svih dvanaest u originalnom stanju, koja se popularno naziva “12 žigosanih” (The Dirty Dozen) po istoimenom filmu. Razlog za to je što su neke fabrike kao Grana proizvele relativno malu količinu, pa je dobar primerak jako teško pronaći. Tako da visoka cena nije posledica većeg kvaliteta već manje ponude.
Kada je reč o kvalitetu i izgledu većina kolekcionara se slaže da je Longines jedan od najboljih, sa inzvarednim mehanizmom koji je smešten u, za to vreme, veliko kućište prečnika 38 mm. Uz njega se još ističe i IWC poznat kao Mark X. On je začetnik izuzetno popularne serije IWC pilotskih satova, koja je trenutno došla do modela Mark XVIII. Cene za dobro očuvane primerke nekih manje popularnih proizvođača se kreću od oko 2000 USD, pa ido i do 7000 USD, za već pomenutu Granu.
Fotografije preuzete odavde.